Преговори о енергетским коридорима: Балкан на раскршћу европских интеграција

У петак и суботу, 1. и 2. августа 2026. године, у Подгорици је одржан регионални самит посвећен будућности енергетских коридора на Западном Балкану. Окупљени лидери шест земаља региона — Crne Gore, Србије, Босне и Херцеговине, Сјеверне Македоније, Албаније и Косова — разматрали су питање усклађивања са трећим енергетским пакетом ЕУ, транзицију ка обновљивим изворима енергије и изградњу заједничке инфраструктуре.

Сам самит је дошао у тренутку када Европска комисија врши повећан притисак на западнобалканске земље да убрзају реформе у енергетском сектору, посебно у контексту REPowerEU плана и јачања енергетске безбједности блока у свјетлу геополитичких промјена послједњих година.

Кључне теме самита

Главна питања на агенди самита обухватала су неколико области:

• Убрзавање либерализације тржишта природног гаса и електричне енергије
• Изградња интерконективних далековода и гасовода између земаља региона
• Усклађивање циљева у области обновљивих извора са захтјевима ЕУ до 2030. године
• Финансирање зеленог прелаза кроз инструменте ИПА III и механизме Зелене агенде за Западни Балкан
• Заједнички одговор на изазове декарбонизације производног сектора

Позиција Crne Gore

За Crnu Goru ови преговори имају посебан значај. Земља је већ напредовала у либерализацији тржишта електричне енергије, а до 2025. године завршена је синхронизација са континенталном европском мрежом. Ипак, остају значајни изазови: диверзификација извора финансирања, привлачење инвестиција за изградњу вjetarnih и соларних електрана, те рјешавање питања регулаторне независности REGAGEN-а.

"Енергетска транзиција није само техничко питање — то је питање политичке воље и способности да се грађанима осигура приступачна и поуздана енергија током цијелог процеса прелаза."

Премијер Crne Gore изнио је на самиту позицију да је земља спремна да преузме улогу регионалног хаба за пренос зелене електричне енергије ка сјеверним дијеловима ЕУ, кориштењем потенцијала Јадранско-јонских коридора.

Регионалне тензије и различити темпови

Самит је открио и одређене напетости. Босна и Херцеговина наступила је са захтјевом за дужи рок за угашивање термоенергетских капацитета на угаљ, позивајући се на социоекономске импликације по рударске заједнице. С друге стране, Албанија и Сјеверна Македонија инсистирале су на бржем укључивању у регионални тржишни механизам електричне енергије.

Таква подјела ставова рефлектује шире противрјечности у европском приступу зеленом прелазу: између амбициозности климатских циљева и реалности економских и социјалних ограничења у земљама у развоју.

Шта следи

Закључци самита биће формализовани кроз Декларацију о Енергетском партнерству Западног Балкана, коју ће потписати сви учесници. Очекује се да ће документ бити представљен Европској комисији до 15. септембра 2026. Следећи самит заказан је за прољеће 2027. у Тирани.

За Crnu Goru, наредних 18 мјесеци биће кључно: у том периоду очекују се одлуке о инвестицијским пројектима укупне вриједности преко 800 милиона евра у сектору обновљивих извора, а исходи преговора директно ће обликовати регулаторни амбијент у коме ти пројекти треба да се реализују.