БДП Crne Gore у другом кварталу 2026. бележи раст од 4,3% — изнад очекивања аналитичара

Резултат от 4,3% расте БДП-а у другом кварталу 2026. године значајно премашује пројекцију Министарства финансија Crne Gore, које је у прољеће предвиђало раст од 3,1%. Такав исход пружа привремени оптимизам, иако макроекономски аналитичари наглашавају потребу за опрезним тумачењем бројки.

Шта је покренуло раст

Главни допринос расту дао је туристички сектор, гдје је број страних долазака у другом кварталу порастао за 18,4% у поређењу са 2025. годином. Посебно је видљив раст туриста из земаља ЕУ (плус 22%) и Блиског истока (плус 31%), уз осјетан пад долазака из неких традиционалних тржишта услед регионалних флуктуација.

Значајан допринос забиљежен је и у малопродаји (+6,2%), грађевинском сектору (+8,7%, дјелимично услед наставка инфраструктурних пројеката) и финансијским услугама (+5,1%). Пољопривреда је бележила благи пад (-1,4%), углавном услед хидролошких ефеката.

Структурни изазови

Упркос позитивним бројкама, аналитичари Централне банке Crne Gore у свом кварталном извјештају указују на неколико ризика. Прво, висока зависност привреде од туризма чини је осјетљивом на спољне потресе. Друго, тржиште рада и даље карактерише знатна сезонска флуктуација, са неформалним запошљавањем које остаје изражено у приобалним општинама.

Трећи изазов је дефицит текућег рачуна, који је у првом полугођу 2026. достигао 8,9% БДП-а — и даље висок ниво по европским стандардима, иако нижи него у 2024. Рефинансирање јавног дуга, чији је ниво 65% БДП-а, такође остаје у фокусу домаћих и међународних аналитичара.

Реакције и пројекције

Министар финансија изјавио је да влада очекује да ће цјелогодишњи раст БДП-а бити у распону 3,8–4,2%, и да ће наредни буџетски циклус бити усмјерен ка поприоритетизацији капиталних инвестиција у инфраструктуру и дигитализацију. ММФ је у јунском прегледу саопштио да Crna Gora напредује, али и да управљање јавним финансијама захтијева дурочан стрептег.