БиХ и нови услови из Брисела: шта Европска комисија тражи и у ком року
Европска комисија је у свом редовном извјештају о напретку БиХ дефинисала скуп нових мјерила са јасним роковима. Фокус је на судским реформама, борби против корупције и консолидацији правне државности.
У посљедњем периодичном извјештају Европске комисије о стању ЕУ приступања Босне и Херцеговине, усвојеном 29. јула 2026. у Бриселу, земља је добила нову листу приоритетних мјерила — укупно 14 конкретних услова груписаних у три кластера.
Три кластера услова
Први кластер — правна државност и основна права — садржи услове везане за независност правосудних тијела, транспарентност именовања судија и тужилаца, те имплементацију пресуда Европског суда за људска права. Комисија је посебно нагласила потребу за реформом Врховног суда БиХ и ускусклађивањем имунитетских правила.
Други кластер — борба против корупције и организованог криминала — предвиђа успостављање дјелотворних механизама за конфискацију имовине стечене кривичним дјелом и унапређење вертикалне сарадње државних и ентитетских тужилаштава.
Трећи кластер односи се на реформу јавне управе, посебно процедуре запошљавања у државним институцијама и успостављање јединственог система управљања људским ресурсима.
Реакције из Сарајева
Предсједавајући Савјета министара БиХ оцијенио је извјештај "захтјевним, али реалистичним", и позвао ентитетске структуре на координацију у реализацији реформи. Удружења цивилног друштва и антикорупцијских организација оцијенила су извјештај умјерено позитивно, али и скептично поводом политичке воље за спровођење мјера у пракси.
"Комисија је јасна: без реалних напредака у правосуђу и борби против корупције, нема отварања нових поглавља."
Регионалне импликације
Напредак или изостанак реформи у БиХ директно утиче на регионалну динамику евроинтеграција. Земље попут Crne Gore и Северне Македоније, које су даље у процесу, прате са пажњом — јер темпо проширења у великој мјери зависи и од политичких сигнала које ЕУ шаље ширем региону.